Културно
просветно друштво Ђура Киш - Шид
Основано
1920. године
Руснаци
до Шиду починаю приходзиц уж концом XVIII вику, кед ше ту
почина и будовац лєтня владическа резиденция, хтора закончена коло
1780. року и хтора нєшка позната як Руски двор, алє ше 1803. рок
официйно бере як рок приселєня Руснацох до Шиду. У Шиду Руснаци
населєли углавним подруче коло Руского двору, бо и робели на маєтку
тедишнього Шидянского властелинства. З початку були заварта заєдница,
медзи иншим и прето же су дочекани од старожительох як нєприятелє. З
початку єдина институция Руснацох у Шиду була Грекокатолїцка церква, з
тим же парохия формована 1810. року. Руснаци у Шиду по 1833. рок мали
свою општину, прецо, медзи иншим, и було части звади по медзи Сербох и
Руснацох у Шиду, так же 1833. року руска општина у Шиду утаргнута. Цо
ше дотика, школи нє познате точно кеди вона почала робиц, алє перши
учитель за кого ше зна бул Янко Майорош, а то 30-и року XIX вику. Но
руска школа теди ище вше нє мала свой будинок. Познєйше после 50-их
рокох настава на руским язику ше отримовала у будинку хтори за тоти
потреби купел крижевски владика и тот будинок ше нашодзел на месце дзе
ше нєшка находзи руски дом. Будинок кед бул звалєни, 1969. року
– мал 170 роки. Окрем церкви и школи, Руснаци у Шиду нє мали
други дружтвени институциї. Организовани културни живот почина аж по
першей шветовей войни. Перше формовани месни одбор Руского народно
– просвитного дружтва 1919. року, алє вон нє функционовал,
так же ше фришко загашел. Идуцого року, 1920. року, отворена Руска
читальня, хтора ше и находзела у будинку, теди уж дакедишнєй, рускей
школи. Од того року и почина организовани културни живот Руснацох у
Шиду, хтори нєпреривно тирва и нєшка. Руска читальня практично нє
гашела свою роботу, бо по войни, 1946. року лєм є пременована до
Културно – просвитного дружтва '' Дюра Киш '', хтору назву и
нєшка ноши.
У роботи Дружтва ше можу обачиц три периоди:
1. период од 1920. по 1941. рок
2. период од 1945. по 1953/54 рок
3. период од 1962. року по нєшка.
Шицки периоди маю основни карактеристики, хтори их вяжу и даваю им нєпреривносц. Руска читальня мала задаток зберац Руснацох и организовац културни живот, секциї водзели учителє, рихтали ше програми зоз хторим ше наступало по руских местох, робели шицки секциї хтори и нєшка робя и у чиєй роботи иснує континуитет.
У першим периоду, хорску секцию и оркестар водзел Григорий Дуда, емигрант зоз України, хтори у Шиду робел коло 10 роки и то углавним у 20-их и 30-их рокох. Тиж, 30-их рокох хор и оркестер водзел Силвестер Саламун, а зоз хором робел и тедишнї дзияк у церкви Горняк Михал. Шидянє теди мали барз масовни и успишни хор, хтори участвовал на смотрох. Шпивали ше шветови и духовни писнї, а под час кед хор водзел Силвестер Саламун углавним шпивал духовни писнї и то найчастейше у церкви за вельки швета. По войни роботу хору обновел професор Еуген Сабол и хор хтори вон водзел участвовал на преслави 200 рочнїци приселєня у Руским Керестуре. Хор робел по конєц 40-их рокох кеди ше, нажаль, гаши и од теди тота секция вецей нє робела, алє с часа на час ше зявйовал, цеком 50-их рокох, у рамикох драмскей секциї и то у масовних сценох зоз шпиваньом ( бо теди представи були углавним музично – сценски фалати ), як цо у представох '' Хмара '' и '' Заврачане благо ''. После того, хор и хорске шпиванє у Шиду подполно замера, нє було дзеки же би ше хор ознова порушал. Остатнє пробованє було 2004. року, алє без успиху, праве пре нєзаинтересованосц. Вєшенї 1962. року обновена робота Дружтва, а у медзичаше, истого року, професор Еуген Сабол у Гимназиї формовал оркестер и шпивацку групу хтору творел квартет – Ганча Бульчик ( нар. Миклош ), Андєлка Канюх, Споменка Шандор ( нар. Югас ) и Оленка Надь, хтори наступали и як квартет и як соло – шпиваче. Оркестар и шпивацка група наступела на другей '' Червеней ружи '' у Руским Керестуре 1962. року кед представяли Дружтво. После того, на '' Червеней ружи '' Дружтво, шицко по штредок 70-их рокох кед почала ознова робиц фолклорна секция, нє участвовало урядово. Шпивацка група у составе Ганча Бульчик, Андєлка Канюх, Споменка Шандор и Оленка Надь робела шицок час док робел и оркестер у Дружтву, углавним 60-их рокох. Як соло – шпиваче спред Дружтва наступали Зденко Барач 70-их рокох, теди наступел и на '' Червеней ружи '' як кантаутор, Бранислав Надь 70-их рокох, Никола Михняк 70-их и 80-их рокох, Обренко Лупич 80-их рокох, Ирина Колєсар, Дьордє Барна, Александар Иличич, Зденко Лазор и Сладяна Румпли 90-их рокох, Дуня Ждиняк 90-их рокох и тераз, як и Наташа Цирба, хтора почала 2005. року наступац як соло – шпивач. Соло – шпиваче участвовали и у представох у рамикох драмскей секцији, дзе праве бавели таки улоги. Милена Миклош по 1953. рок шпивала у таких представох, а у представи '' Кандидат '' шпивали Владимир Папданко, Томислав Майхер и Владимир Дорогхази, а их на гармоники провадзел Дюра Кечкеш, алє вони звонка представох нє наступали як соло – шпиваче. На инициятиву учителя Василя Мудрого и Борислава Барни 2000. року позберала ше жридлова група женох, хтора шпива руски народни – жридлови писнї и представя Дружтво на манифестацийох на хторих ше пестує жридлова писня, а тиж и участвує у програмох Дружтва. У жридловей групи нєпреривно робя Евгения Данчо, Андєлка Михняк, Мария Петрович, Гелена Провчи, Магдаленка Ганьто, Олга Матович, Фема Трбоєвич, Веруна Надь, а єден час робела и Ксения Карйцар. Жридлову групу з початку водзел учитель Василь Мудри, хтори тримал проби, виберал писнї, а о даскельо роки Жридловей групи у єй роботи помага оркестер Дружтва и Юлиян Рамач – Чамо зоз Руского Керестура, и єден час зоз Жридлову групу робела и Снежана Филагич. По медзи двома войнами Дружтво мало оркестер, хторого водзели Григорий Дуда и Силвестер Саламун, а робел зоз нїм и Горняк Михал. После войни од 1945. по 1954/55. рок зоз оркестром роби професор Еуген Сабол, з тим же 1955. року оркестер престава зоз роботу, а нєодлуга приходзи и до павзи у роботи Дружтва. У 1962. року професор Еуген Сабол, хтори теди бул професор и директор у шидянскей гимназиї '' Сава Шуманович '', формовал тамбурови оркестер хтори наступел на другей '' Червеней ружи '' 1962. року як проведзенє квартету у составе Ганча Бульчик, Андєлка Канюх, Споменка Шандор и Оленка Надь. У тим оркестру по 1963. рок грали: Илия Лабош ( кларинет и саксофон, гоч практично грал шицки инструменти ), Мирон Ерделї ( контра ), Мирослав Цирба ( контрабас ), Зденко Барач ( гармоника ), Зденко Данчо ( контра ), Звонко Сабол ( кларинет ), Елизабета Чикарич – нар. Глувня ( гармоника ) и Звонко Виславски ( гармоника ). Нови тамбурови оркестер, професор Сабол формовал 1963. року, алє вон бул барз вельки и робел лєм кратки час, так же 1964. року професор Сабол формовал други тамбурови оркестер у хторим грали: Адалберт Радецки – Доктор ( виолина ), Александар Сайковски ( виолина ), Владимир Миклош-Ицик ( контра ), Зденко Данчо ( контра ), Мирослав Цирба ( контрабас ), Елизабета Чикарич ( гармоника ), Зденко Барач ( гармоника ). Тот оркестар наступал у рамикох програми хторе Дружтво рихтало, а робел по 1965. рок, од кеди оркестер єден час нє робел. После валяня будинку, Дружтво ше селї до просторијох Руского двору, а 1970. року набавени инструменти за цали тамбурови оркестер. Оркестер почал водзиц Зденко Барач, єден час оркестер водзел и Яким Когут, алє кратко, а од Зденка Барача водзенє превжал Зденко Данчо, хтори оркестер водзел шицко по 80-и роки, кед оркестер пребера Обренко Лупич и познєйше Йован Маркович, хтори оркестер водза и нєшка. Єден час, док нє бул формовани стаємни оркестер, за Дружтво грали професор Ивица Ивакич и його група, а у тим чаше вельо помогнул и тедишнї Дом омладини, як и Драган Крсманович ( гармоника ), Илия Крсманович ( виолина ), Драган Макивич ( гитара ), Срба Герчич ( контрабас ) и Богдан Сремац ( кларинет ). Тиж, як помоц приходзел и оркестер зоз Руского Керестура, за потреби наступох. У 80-рокох Дружтво мало моцни оркестер, а на '' Червеней ружи '' 1983. року музични ансамбл чишлєл 11 членох. Тих рокох у оркестри грали Владимир Ждиняк ( гармоника ), Зденко Данчо ( прим ), Балич Саша ( бас – прим ), Владимир Говля ( гитара ), Обренко Лупич ( контра ), Саша Давид ( кларинет ), Верица Петрович ( виолина ), Звездан Милатович ( прим ), Зоран Вукович ( прим ), Александар Вукович ( кларинет ), Снежана Лазич ( гармоника ), Златко Манько ( контрабас ). Познєйше ше уключую и Соня Чикарич и Саня Чикарич ( гармоники ), Надица Милашинович ( флаута ), Предраг Данилович и Ненад Милашинович ( гармоники ), а тиж и Йован Маркович, хтори и нєшка грає. Вони углавним грали дагзе по 1990. рок. У 90-рокох у оркестри Дружтва грали Йован Маркович ( гармоника ), Обренко Лупич ( гитара и контра ), Йосип Бенке ( гармоника ), Мирослав Михняк ( кларинет и гармоника ), Мирослав Джуджар ( контра ), Златко Манько ( контрабас ) и Звездан Милатович ( прим ). Окрем их, после 2000. року грали ище и Зоран Вукович ( прим ), Митар Ждиняк ( прим ), Илия Ждиняк ( клавиятури ), Борислав Ђорђевич ( контра ), Павлица ______ ( контрабас ), Борис Ждиняк ( прим и бас-прим ), Игор Давид ( гармоника ), Борис Давид ( гармоника), а єден кратки час грал и Михаел Говля ( гитара ). У терашнїм чаше, оркестер творя Йован Маркович, Обренко Лупич, Мирослав Джуджар, Мирослав Михняк, Златко Манько, и тиж Андрия Олеар – Мишко ( контрабас и бас – прим ). По штредок 80-их рокох Дружтво мало 3 прими, контрабас, 2 контри, а потим купени розглас, нова гармоника, миксета, 3 сталки за микркофони, 3 микрофони, кабли. Пре пожичованя и финансийни проблеми коло набавяня нових инструментох, число инструментох ше стаємно зменшовало, так же тераз Дружтво ма гармонику, два контри, розходовани контрабас и приму.
Драмска секција, гоч почала робиц од самого сновања Дружтва, праве замахнуце у роботи почина 1938. року кед до Шиду, јак вибежењец, приходзи Јуриј Шереги, позњејше познати режисер и театролог. Вон ше у Шиду затримал кратки час – рок, або рок и пол, аље зохабел позарјадови драмски ансамбл, хтори и после јого одходу зоз Шиду предлужел зоз роботу и дзекујуци Јурију Шерегију драмска секција у Дружтве постала најактивњејша секција у даљшим розвоју Дружтва, једен час драмска секција була и једина секција хтора робела и доприњесла же би ше Дружтво ознова ожило и запорало јого подполне гашење у 60-их рокох. Перши фалат хтори Јуриј Шереги порихтал була '' Хмара '', чија премијера була 1939. року була у '' Иличковеј сали '' у Шиду, у будинку дзе ше у тедишњим шиду отримовали векши програми, а вон ше находзел на месце дзе њешкајши СУП у Шиду двор СО-и Шид. Премијера и даскељо репризи того фалату Шиђање барз добре пријали. Ансамбл хтори розвил Јуриј Шереги облапјал шљидујуцих: Ирина Сабол – нар. Бесермињи, Ганча Кањух – нар. Данчо, Ганча Виславски, Ирина Ердељи, Лела Бесермињи, Илија Прокоп, Марија Перунски, Марија Данчо, Павлина Торма, Мелана Джуджар, Осиф Гарвилчак, Сенка Бесермињи, Леона Ердељи, Андри Загорјански ( вон му бул асистент режији ), Симеон Гача, Иринеј Бесермињи, Осиф Миклош, Петро Джуджар, Ђура Перунски, Осиф Кањух Мичурка и Јовген Кањух. Роботу зоз драмску секцију по одходзењу Јурија Шеригија, предлужел Андри Загорјански. Тиж, једен час зоз драмску секцију робел и учитељ Михал Ковач. Вкупно, у предвојновим периоду поставени коло 10 фалати руских и украјинских писатељох, а робени и фалати зоз вирску тематику и у теј часци роботи својо доприношење дали и шестри Василијанки. Такој по војни почина организована робота Дружтва и ознова починају робиц шицки секцији, так и драмска секција, хтору у першим повојновим часу водзели Андриј Загорјански, Јанко Саламун и професор Еуген Сабол, а дакус позњејше и Осиф Гарвилчак. Драмска секција наступела, вједно з другим секцијами, на преслави 200 рочњици просељења Руснацох до Југославији у Руским Керестуре и то зоз представу '' Сорочински јармак '' режији Еугена Сабола. Еуген Сабол по коњец 40-их рокох режирал и '' Наталку Полтавку '', '' Најмичку '' и '' Заврачане благо ''. Јанко Саламун у Шиду робел по 1952. рок, кеди пошол до Коцура. Перши фалат хтори режирал бул '' Нашо сељање ''. У тим периоду, учитељ Јанко Саламун, јак глумец – аматер и јак режисер – початњик участвовал и на семинарох за режисерох аматерох, хтори 50-их рокох тримани у Руским Керестуре и Новим Саду дзе им инструкторе були Петро Ризнич Ђађа, Славко Симич и други. Зоз тих семинарох, учитељ Јанко Саламун прињесол знања хтори позњејше, кед ше после 1956. року враца до Шиду, прењесол на младих. Дружтво у 1951. и 1952. року ишче було масовне и добре робело, а вец ше почало помали осиповац, углавним пре генерацијно змењовање, а уж 1952. року до Коцура одходзи и учитељ Јанко Саламун. Же би ше Дружтво ње загашело подполно, Осиф Гарвилчак, добри глумец у Шерегијовим ансамблу, збера групу младих, були то подполно нови људзе, и порихтал '' Покондирену тиковку '', хтора премијерно виведзена у сали Словацким дому. То було 1953. року. Уж 1954. року, Осиф Гарвилчак режира и '' Љубовне писмо '', тиж премијерно виведзено у сали Словацкого дома. У тим драмским ансамблу бавели: Марија Калај, Блаженка Дорокази, Блаженка Гарвилчак, Нада Варга, Јулка Соломар, Владимир Гача, Владимир Прокоп, Звонко Фајфрич, Јовген Данчо, Ђура Когут, Јовген Цирба, Јаким Нађ, Мирон Горњак. Медзитим, на половки 50-их рокох робота у Дружтве подполно замера. На иницијативу групи младих 1963. року обновена робота Дружтва и своју роботу починају ознова шицки секцији, понеже их шицки водзи професор Еуген Сабол. Период 60-их рокох и једен час 70-их рокох би ше шљебодно могол наволац јак период драмскеј секцији Дружтва, бо праве у тим чаше, и то 15 роки у континуитету, робела љем драмска секција и дзекујуци њеј Дружтво и обстало у тих рокох. Понеже уж добре почали робиц фолклор и оркестер зоз шпивацку групу, почал ше такој 1963. року рихтац и једен фалат, јак би Дружтво на програми хтора ше рихтала за јешењ истого року ње наступело љем зоз фолклором и шпивацку групу. Була то '' Франтовњица '', једнођијка Петра Ризнича Ђађи, хтору режирал Јовген Цирба, а у њеј бавели Мирослав Киш, Нада Киш, Владимир Бесермињи и Мирослав Цирба. '' Франтовњица '' приказована у Шиду, Бикичу, Петровцох, Миклушевцох и була добре пријата, так же Дружтво предлужује зоз роботу драмскеј секцији. Виведзени, уж 1964. року фалат '' На швитању '' Михала Ковача, ознова у режији Јовгена Цирби. У теј представи бавело вељке число глумцох – аматерох, хтори позњејше предлужели роботу у Дружтву и хтори формовали стајемни глумецки ансамбл. Були то, окрем Јовгена Цирби, Владимир Хома, Ђура Хома, Зденко Данчо, Мирослав Киш, Јовген Ленђер, Гелена Чордаш, Споменка Југас, Анђелка Кањух, Мирослав Цирба, Владимир Гача, Вењамин Буљчик. Идуцеј театралнеј сезони, 1965/66 року, поставени фалат '' Врацање '' у режији Ђури Хома, а вец драмску секцију почина водзиц учитељ Јанко Саламун. Зоз представу '' Кир Јања '' у режији Јанка Саламуна Дружтво 1967. першираз участвује на Драмским меморијалу '' Петро Ризнич Ђађа '' у Руским Керестуре и од теди стајемно, покља робела драмска секција. Вељки успих посцигла представа '' Кандидат '', або '' Стецко '', јак ју волали, и тота представа вељо значела за Дружтво. Зоз њу ше вељо госцовало, аље цо најважњејше тота представа афирмовала двох људзох без хторих ше робота Дружтва ње могла задумац. Були то Јанко Саламун, јак режисер, и Владимир Доракази јак глумец, хтори скореј једен час бавел у Аматерским театру '' Бранислав Нушич '' у Шиду. Уж идуцого року, Јанко Саламун рихта трагедију '' Најмичка '' хтора тиж виведзена и на '' Ђађи '', а у њеј бавели: Вењамин Буљчик, Олга Лазор, Владимир Папданко, Јелена Митров, Гелена Чордаш, Мирослав Цирба, Илија Прокоп, Вера Загорјански, Ђура Джуджар, Мирослав Ждињак и Данил Мањко. Јанко Саламун режирал и '' Ожалосцену фамелију '', '' Русалка Лала '', '' На седмим њебе '', '' Фараоње ''. Анасамбл углавним бул исти, аље ше з часом до њго укључовали и други: Мирко Митров, Јовген Митров, Нада Мајхер, Нада Бођвански, Гелена Миклош, Владимир Хент, Наташа Емеди, Драгица Гањто, Ненад Адамчич и Драган Ракич. Штредком 70-их рокох драмска секција западла до кризи бо ше учитељ Јанко Саламун похорел и ње було фаховца у Шиду хтори би водзел драмску секцију. На наступох Дружтва на '' Ђађи '', ансамбл замерковал Ђура Папгаргаји, так же вон пристал робиц зоз секцију. То уж бул добри и убавени ансамбл. Порихтал Гогољову '' Жењидбу '' хтора прињесла драмскеј секцији по теди највекши успих у историји и воопшче Дружтву, бо афирмовала Дружтво на једен висши уровењ. Представа премијерно виведзена у Дому култури у Шиду 1977. року, на Покрајинскеј смотри була преглашена за најљепшу, а участвовала и на Смотри аматерских театрох Сербији, тиж и за најљепшу на меморијалу '' Ђађа '', а участвовала и на Смотри аматерских театрох Медзирепубличнеј заједњици '' Сава ''. У теј представи бавели: Вењамин Буљчик, Вера Загорјански, Гелена Чордаш, Зденка Загорјански, Гелена Хома, Наташа Емеди, Илија Прокоп, Мирослав Киш, Владимир Дорокази, Владимир Папданко, Владимир Хент, Мирослав Цирба и госц зоз Нового Саду – Мирон Кањух. У представи тиж бавели и, теди деци, Владислава Сорочко, Биљана Цирба, Снежана Ђорђевич, Светлана и Драган Дорокази и Валентина Буљчик. Идуцеј театралнеј сезони Ђура Папгаргаји режира '' Камењ за под главу '' од Милици Новакович, представу хтора премијерно виведзена у Шиду 1978. року хтора тиж посцигла вељки успих, так же ше пласовала на Покрајинску смотру и посцигла успих на Смотри аматерских театрох МЗК '' Сава '' у Лозници. Виводзење у Лозници у јулију 1979. року було остатње виводзење теј представи и остатње вивидзење воопшче тедишњеј драмскеј секцији, после чого робота теј секцији подполно замера. У представи бавели: Мирослав Киш, Вењамин Буљчик, Зденка Загорјански, Владимир Дорокази, Гелена Хома, Јовген Цирба, Радослав Данчо и млади – Весна Цирба, Владимир Джуња и Мирослав Папуга. Тоти два представи прињесли нову сцену до Шиду – зоз техњику, шветлами. Мајстор шминки бул Ранко Бељански зоз Сербского народного театру у Новим Саду, мајстрове шветла були Петар Чижмар и Слободан Грујуч, суфлери Вера Гарди и Гелена Хома. Представи њепреривно провадзели и Јовген Папуга, Мирко Мајхер, Владимир Сорочко, Милош Ђорђевич. Костими кажди глумец себе рихтал, а сценографију за шицки фалати, окрем представи '' Камењ за под главу '' поробел Мирослав Цирба. У највецеј, а даједни и у шицких, представох хторе у својеј 15-рочнеј њепреривнеј ђијалносци виведло Дружтво, бавели: Вењамин Буљчик, Владимир Дорокази, Мирослав Цирба, Мирослав Киш, Мирко Митров, Илија Прокоп, Гелена Чордаш, Владимир Хент, Ђура Хома, Јовген Цирба, Владимир Папданко, Томислав Мајхер, Владимир Гача, Вера Загорјански, Зденка Загорјански, Нада Мајхер, Јелка Митров, Ганча Буљчик, Споменка Југас, Анђелка Кањух, Владимир Кулич, Верка Боднар, Мирослав Джуджар, Наташа Емеди, Гелена Хома. Окрем њих у представох бавели и Нада Киш, Владимир Бесермињи, Евгенија Данчо, Јовген Ленђер, Данил Мањко, Јовген Митров, Ђура Джуджар, Мирко Миклош, Гелена Миклош, Радослав Данчо, Мирослав Папуга, Весна Цирба, Драган Ракич, Ненад Адамчич, Драгица Папданко ( нар. Гањто ), Злата Давид ( нар. Данчо ), Владимир Джуња, Мирон Кањух. После подполного замерања драмскеј секцији, у Дружтве робела углавним фолклорна секција, хтора праве и отримала Дружтво по њешкајши дњи, гоч було пробовања ознова порушац драмску секцију, аље без успиху, бо ње було правеј дзеки за то. З часу на час кратки скечи пририхтовал Владимир Дорокази, хтори виводзени у рамикох програми Дружтва, углавним јак точка помедзи фоклорним виводзењу. У 2004. року Дружво участвовало на локалнеј манифестацији '' Дњи городу Шиду '' хтора отримана од 22. по 24. мај 2004. року и у хтореј Дружтво виведло музично – сценски фалат '' Руску свадзбу '', јак кратке приказовање руских свадзебних звичајох, хтору обдумали Борислав Барна и Мирослав М. Цирба, а хореографски пошорел Борислав Барна. Тот музично – сценски фалат виведзени љем ишче раз и то истого року на Коцурскеј жатви. '' Руска свадзба '' була наисце фалат у хторим участвовали члени фоклорнеј и музичнеј секцији и жридловеј шпивацкеј групи, јак и члени позњејше обновенеј драмскеј секцији и то: Данил Нађ, Драга Задрипко, Веруна Нађ, Мирон Джуджар, Наташа Цирба, Игор Папданко, Мирослав Папданко, Сања Тиркајло, Борислав Барна, Михаел Говља, Мирослав М. Цирба, Небојша Барна, Игор Румпли, Игор Мијатович, Владимир Говља, Владимир Торма, Евгенија Данчо, Анђелка Михњак, Гелена Провчи, Фема Трбојевич, Магдаленка Гањто, Олга Матович, Марија Петрович, Звонко Југас, Мирко Киш, Оленка Киш, Бојана Барна, Биљана Грађанин, Дуња Гнатко, Дуња Ждињак, Ивана Сечевич, Драгана Ралич, Мануела Буила____________, а '' Руску свадзбу '' провадзел оркестер Дружтва у составе: Јован Маркович, Обренко Лупич, Мирослав Джуджар и Златко Мањко и јак госц Јулијан Рамач – Чамо. Успишни наступ '' Рускеј свадзби '' ознова ожил идеју о порушовању драмскеј секцији, хтора њеодлуга, јак увидзиме почала наисце и робиц. Учитељка Златка Сивч – Здравич тиж робела на порушовању драмскеј секцији, и то зоз дзецми хтори ходза на годзини руского јазика, а источашње су и члени Дружтва, так же после тромешацовеј роботи 25. јунија 2005. року и премијерно виведзена дзецинска представа '' Живот краља Квазибаса '' од Бранислава Црнчевича у драматизацији Мирјани Марковинович, а у режији учитељки Златки Сивч - Здравич . У представи бавели Игор Румпли, Александар Иличич, Инес Папуга, Ђорђе Барна, Игор Мохнацки, Небојша Барна, Марија Барна, Наташа Мохнацки, Маја Буила и Сања Буила. Оригинални костими зошила Мирјана Барна, а о музики ше старала учитељка. Вжиме 2004. року ознова почала робиц драмска секција зоз представу '' Франкенштајн '' хтору по мотивох Мери Шели режирал Цветин Аничич и хтора премијерно виведзена 23. септембра у руским доме у Шиду и по тераз мала 10 виводзења, освојела вељи награди и мала наступи у Новим Бечеју, Руским Керестуре, Нишу, Сербским народним театру у Новим Саду, Беочину. У представи ше направел уж убавени ансамбл и тим у составе Игор Грекса, Нада Хромиш – Аничич, Мирослав М. Цирба, Миљан Торма, Мирјана Јованович, Владимир Джуња, Брансислав Нешич и Сања Тиркајло, музика Душица Маркович, техњика Горан Жилич. Характеристика того ансамблу же у њим бавја и гевти цо ње Руснаци, аље ше барз добре знаходза зоз руским јазиком. Оригинални костими сами глумци, а понајвецеј режисер, порихтали, а у тим вељку помоц дала Мирјана Барна, а у костимографији участвовала и Борислава Бибич. Сценографију поробели Цветин Аничич, Мирон Джуджар, Миљан Торма и Мирослав М. Цирба. Аље, почим представа ишче жије о њеј тељо, јак и о роботи драмскеј секцији, хтора тераз уж позберала векше число заинетересованих членох и пред хтору красна будучносц. Обнавјање драмскеј секцији дало моци и старшим так же ше и вони почали ангажовац коло театра. Так, Мирон Джуджар у рамикох фестивалу монодрамох у организацији ГО Рускеј матки у Новим Саду порихтал монодраму '' Вични бриги '' од Серафини Макају, хтору сам и режирал, зоз помоцу Мирона Кањуха и Јарослава Сабола и хтора премијерно виведзена у РКПД Нови Сад 13. новембра 2005. року, а у Шиду 26. новембра 2005. року. Рихтање монодрамох ше предлужело у Дружтву и у 2006. року, а то ознова до роботи врацело и старого члена Вењамина Буљчика.
И фолклорна секција почала такој робиц по формовању Дружтва. Јак и други секцији, почал ју водзиц Григориј Дуда, а једен час пред војну зоз њу робел и Јуриј Шереги, хтори уведол праве учење танцох, јак прави педагог, так же поставел фундаменти позњејшого констатного отримовања роботи фолклорнеј секцији. Медзитим, Јуриј Шереги ње робел длуго зоз фолклором, аље ше пошвецел драмскеј секцији, јак зме уж и гварели. У перши час члени фолклорнеј секцији були источашње члени и других секцијох, так же практично вељи робели у истошачње у шицких секцијох – и танцовали и глумели и шпивали и грали. Фолклорна секција и теди, јак и њешка, була најчишљенша секција. После војни фолклорну секцију водзели Еуфемија Бесермињски, хтора перша анимировала членох после војни, а њеодлуга ше јеј прикдружели и Еуген Сабол и Јанко Саламон, а једен час робел и Јаким Мудри – Минар, хтори грал и на гармоники, бул позарјадови шпивач у хору, участвовал у пририхтовању вељих театралних фалатох, а тиж и вељо помогнул у роботи Дружтва воопшче, и ту робел шицко по 50-и роки кед пошол до Нового Саду. Јак хореограф, фолклор једен час водзел и учитељ Јанко Саламон, аље и вон векшу увагу давал роботи драмскеј секцији, а тиж 50-их рокох робел и Маихал Нађ. Фолклорна секција наступала углавним у Шиду и окољиску, а, вједно зоз другим секцијами, наступела и на преслави 200 рошњици присељења Руснацох у Руским Керестуре. Пре звади помедзи членами Управного одбору и руководитељох секцијох и пре осиповање членства штредком 50-их рокох секцији једна по једна ше гаша, и Дружтво подполно замера. После обнавјања Дружтва, такој почала робиц и фолклорна секција, хтору порушал Еуген Сабол, хтори бул и хореограф и хтори поставјал, за тедишњи час, атрактивни хореографији. Фолкорна секција формована после формовања оркестру и шпивацкеј групи и наступала углавним у Шиду и окољиску, углавним у Бикичу, Миклошевцох и Петровцох. Вељку помоц при поставјању хореографијох дал и Михал Нађ, хтори пред концом 40-их и 50-их рокох бул једен од најљепших тањечњикох у Дружтву, и хтори поставел вељи хореографији и хтори замењел Еугена Сабола у водзењу фолклорнеј секцији. Фолклорна секција теди чишљела 20 членох и мала комплетне обљечиво. Медзитим, њеодлуга престава робиц и подполно ше гаши 1965. року, так же у Дружтве од теди та једен длукши час роби љем драмска секција. Послеј вецејрочнеј павзи, 70-их рокох знова почина робиц фолклорна секција, точњејше 1975. року кед секцију почина водзиц учитељка Ксенија Саламун. Бул то чежки задаток бо ознова требало позберац дзеци, аље ше јеј удало, а мала потримовку и родичох, хтори за дзеци покуповали платна, а обљечиво зошила Јелена Хома, сами вишивали вишивки и сами правели венчики. Обљечиво пожичоване и зоз Руского Керестура. Цеком 80-их рокох набавјане обљечиво за руски и сербски танци, так же тераз Дружтво солидно опремени зоз обљечивом. З часом до фолклорнеј секцији почало приходзиц шицко вецеј дзецох, так же њеодлуга формована и старша и младша група, а 1981. року Дружтво достало Орден Братства и јединства од Предсидатељства СФРЈ, цо вељо у моралним смислу помоглу у розвивању роботи Дружтва. Окрем того, Дружтво достал и два децемберски награди, награди хтори општина Шида додзељује најзаслужњејшим установом и појединцом за розвивање култури у општини Шид. Учитељки Ксенији Саламон у роботи зоз секцију једен час помагали и хореографе Богдан Виславски и Владимир Виславски зоз Нового Саду и Јулијан Рац зоз Руского Керестура. Перши наступ тота генерација фолклорнеј секцији мала на '' Червенеј ружи '' идуцого року, а потим ушљидзели вељи други наступи. Углавним то були наступи з нагоди Дња ошљебодзења Шиду, Дња младосци, так же урјадова робота фолклорнеј секцији позњејше доприњесла же ањи једна манифестација хтора ше организовала у Шиду ње могла прејсц без нашого Дружтва, јак то и њешка. Фришко по формовању секцији, ушљидзели наступи по вељих местох нашеј жеми, так же углавним Дружтво госцовало у шицких векших городох бувшеј Југославији. Фолклорни ансамбл обиходзел роботни бригади у Ријеки и на Паличу. Каждого року участвовал на општинскеј и зонскеј смотри фолклору, а 1986. и 1987. року ше пласовал на покрајинску смотру фолклору у Бечеју, односно у Зомборе, дзе ње освојели награди. На 42. покрајинскеј смотри фоклору 2003. року у Бечеју фолклорни ансамбл освојел стриберну плакету, цо по тераз највекши успих Дружтва у рамикох роботи фолклорнеј секцији. На змагању МЗК '' Сава '' 1980. року фолклорни ансамбл завшал 3. место и јак награду достал обљечиво за танци зоз Шумадији. Тиж, Дружтво участвовало на '' Иваницких кресох '' у Копривници, 1979., 1980и 1985. року, дзе наш ансамбл бурз барз замерковани, гоч то було љем ревијалне участвовање. Од других ревијалних участвовањох фолклорного ансамблу, треба повесц же участвовало на '' Петровских дзвонох '' у Петровцох 2002. року, на '' Иванским квицу '' у Долову 2003. року, наступало у Спортским центру '' Шумице '' у Београду 2003. року, у рамикох сотрудњиства зоз КУД '' Вук Караджич '' зоз Београду, на медзинародним фестивалу у Бајмоку 2004. року, на Медзинародним дњу дзецка у Београду 2005. и 2006. року у организацији Жидовскеј општини Београд, зоз хтору Дружтво направело добри контакт. Дзекујуци праве теј активносци, Дружтво розвило товаришки вјази зоз вељима културно – уметњицким дружтвами у жеми хтори ше отримовали зоз медзисобним нашчивами каждого року. Були то културно – уметњицки дружтва '' Абрашевич '' зоз Бачкеј Паланки, Дом култури зоз Лашници при Лозници, КУД зоз Копривњицких Иванцох при Копривници, КУД '' Тарас Шевченко '' зоз Ђурђова, '' Вук Караджич '' зоз Београду. Каждого року ше наступало на '' Червенеј ружи '' и позњејше на Коцурскеј жатви, јак то и њешка. Такој з початку роботи ше роздумовало, систематски, о нашљидњикох руководитељох секцији, так же њеодлуга најљепши танцоше, Борислав Барна, Весна Цирба и Душанка Чордаш пошли на семинар до Руского Керестура, аље з роботу у секцији предлужел љем Борислав Барна, хтори концом 70-их и початком 80-их рокох помали пребера руководзење зоз секцију, точњејше 1981. року после семинару за хореографох у Илоку у организацији Сојузу Руснацох и Украјинцох. Того року Борислав Барна достава награду за 1. место за хореографију на '' Червенеј ружи '' и практично почина водзиц фолклорну групу. Учитељка Ксенија Саламон ишче даскељо роки по одходу до пензији робела зоз фоклором, а вец секцију коњечно препушчела младим. У тим чаше, окрем Борислава Барни зоз фолклором робели и Мирјана Барна и Јелица Лупич, а зоз младшу групу робели Блаженка Клер ( нар. Пажитњај ), Верица Червењак ( нар. Батић ) и Јелена Милашиновић ( нар. Катановић ). Једен час, од 1981. по 1983. рок, кеди пошол до Австралији, зоз фолклорну секцију робел и Горан Солакович. У 90-их рокох зоз фолклорну секцију робели Горан Митрович, хтори ишче вше, гочње трима проби, роби и стајенмо помага у роботи фолклорнеј секцији, и Наташа Джуджар ( нар. Буљчик ), а тиж једен час робела и Нада Хромиш – Аничич. У најновши час, проби тримају и старају ше о секцији Бојана Барна и Дуња Ждињак, а од хлапцох Игор Папданко и Владимир Шћурок. Початком 70-их рокох, док ше просторији Дружтва находзели у дакедишњеј школи '' Бранко Радичевич '' у Шиду, Дружтво було домашњи и организатор ткв. '' Малеј ружи '', на хтореј участвовали фолклорни ансабли зоз Шиду, Бикичу, Петровцох, Миклушевцох, Вуковару и Осеку и то уствари було квалификација на фестивал '' Червена ружа '' у Руским Керестуре. Но, позњејше, '' Мала ружа '' преходзи до Руского Керестура и премењела характер. Дружтво пробовало обновиц '' Малу ружу '' и врациц ју до Шиду, так же ју 2003. року организовало у Шиду, аље ту ше стануло пре финансијни проблеми.
Окрем хорскеј, шпивацкеј, музичнеј, драмскеј и фолклорнеј секцији, у Дружтву робели и робја и њешка литерарна и спортска секција, једен кратки час робела и подобова секција, хтору водзел Далибор Огризович, хтори и њешка роби плакати, подзековања и графични дизајн за потреби Дружтва. Тота секција робела по отверању Дома, а хвиљково роби и њешка, през рисовања на Вељку ноц и подобне. Литерарну секцију једен длукши час водзел учитељ Васиљ Мудри, а тиж ју водзели и учитељки Ксенија Саламун и Јасна Аврамович. У њеј робели дзеци и млади хтори ходзели на годзини руского јазика и источашње були и члени Дружтва. Члени секцији писали писњи, приповедки и подобне, а тиж и участвовали на змагањох рецитаторох. У рамикох теј секцији на републичнеј смотри рецитаторох участвовали спред Дружтва Весна Мерданович ( нар. Цирба ), Нада Хромиш – Аничич и Слађана Румпли. Спортска секција почала зоз урјадову роботу зоз отверањом нового Дому, гоч пред војну и по војни у рамикох Дружтва робел и ФК '' Злога ''. Тераз, највекша активносц секцији у рамикох спортских бавискох '' Јаша Баков '' и то у малим фотбалу, столним тенису и шаху. Секцију водзи Драган Барна, хтори тераз водзи младшу групу у столним тенису у Установи '' Партизан '' у Шиду, а инше је и одвичатељни за змагање у столним тенису у рамикох Дружтва. Стајемну екипу за мали фотбал, медзи иншим, творја Јулијан Ковач, Звонко Гнатко и Горан Гарвилчак, а за шах Владимир шћурок, Штефан Шћурок и Мирон Джуджар. Дружтво домашње за столни тенис у рамикох СБ '' Јаша Баков ''.
Од самого початку, Дружтво ма ушорену организацију, зоз рижним организацијним јединками, јак цо скупштина, управни одбор, предсидатељ Дружтва, уметњицки совит и подобне. У чаше скореј војни сигурно же Дружтво мало шицки потребни органи, аље нажаљ ње остало зазначене же хто теди водзел Дружтво, гоч ше то може ( ње зоз сигурносцу ) дознац прејг фотографијох зоз тедишњого часу, бо ше члени управи Дружтва обовјазно сликали вједно зоз аматерами. Јак зме уж гварели, 1963. року обновена робота Дружтва, так же млади формовали свој управни одбор, чији предсидатељ бул Еуген Цирба, подпредсидатељ Владимир Бесермињи, а секретар Вењамин Буљчик. Њеодлуга, уж истого року, кед старши видзели же млади озбиљни у роботи, збера ше скупштина и вибера ше нови и прави управни одбор. Предсидатељ бул Еуген Сабол, а секретар Еуген Цирба. Професор Сабол водзел Дружтво кратки час, так же фришко место предсидатеља пребера Ђура Хома, хтори на чоље Дружтва бул понад 20 роки, шицко по штредок 80-их рокох. После Ђури Хоми, на место предидатеља вибрани Владимир Дорокази. Окрем, јого, управу Дружтва творели и Ђура Хома, Вењамин Буљчик, Мирослав Цирба, Јосип Гарвилчак, Радослав Данчо. На скупштини хтора отримана 22. јануара 1991. року за предсидатеља Дружтва вибрани Борислав Барна, а окрем јого до управного одбору вибрани и Славко Цупер, Мирослав Цирба, Златко Мањко, Вењамин Буљчик, Владимир Говља и Штефан Шћурок, Владимир Торма, а у управи тиж були и Зденко Червењак, Обренко Лупич, Драган Барна. Владимир Говља и Штефан Шћурок були и подпредсидатеље Дружтва цеком 90-их рокох. Секретар Дружтва цеком 80-их рокох бул Мирослав Цирба, после јого секретар бул Владимир Сорочко, а вец Владимир Дјитко. Терашњи управни одбор, у составе Борислав Барна – предсидатељ, Јулијан Ковач – подпредсидатељ, Мирослав М. Цирба – секретар, Звонко Гнатко, Горан Митрович, Мирослав Папданко, Звонко Југас, Мирко Ждињак, вибрани у јануару 2004. року, а место Нади Рудич, кооптировани Златко Мањко. Почим тот управни одбор ишче вше у мандату, о њим тељо.
У роботи Дружтва ше можу обачиц три периоди:
1. период од 1920. по 1941. рок
2. период од 1945. по 1953/54 рок
3. период од 1962. року по нєшка.
Шицки периоди маю основни карактеристики, хтори их вяжу и даваю им нєпреривносц. Руска читальня мала задаток зберац Руснацох и организовац културни живот, секциї водзели учителє, рихтали ше програми зоз хторим ше наступало по руских местох, робели шицки секциї хтори и нєшка робя и у чиєй роботи иснує континуитет.
Хорска, шпивацка и музична секция
У першим периоду, хорску секцию и оркестар водзел Григорий Дуда, емигрант зоз України, хтори у Шиду робел коло 10 роки и то углавним у 20-их и 30-их рокох. Тиж, 30-их рокох хор и оркестер водзел Силвестер Саламун, а зоз хором робел и тедишнї дзияк у церкви Горняк Михал. Шидянє теди мали барз масовни и успишни хор, хтори участвовал на смотрох. Шпивали ше шветови и духовни писнї, а под час кед хор водзел Силвестер Саламун углавним шпивал духовни писнї и то найчастейше у церкви за вельки швета. По войни роботу хору обновел професор Еуген Сабол и хор хтори вон водзел участвовал на преслави 200 рочнїци приселєня у Руским Керестуре. Хор робел по конєц 40-их рокох кеди ше, нажаль, гаши и од теди тота секция вецей нє робела, алє с часа на час ше зявйовал, цеком 50-их рокох, у рамикох драмскей секциї и то у масовних сценох зоз шпиваньом ( бо теди представи були углавним музично – сценски фалати ), як цо у представох '' Хмара '' и '' Заврачане благо ''. После того, хор и хорске шпиванє у Шиду подполно замера, нє було дзеки же би ше хор ознова порушал. Остатнє пробованє було 2004. року, алє без успиху, праве пре нєзаинтересованосц. Вєшенї 1962. року обновена робота Дружтва, а у медзичаше, истого року, професор Еуген Сабол у Гимназиї формовал оркестер и шпивацку групу хтору творел квартет – Ганча Бульчик ( нар. Миклош ), Андєлка Канюх, Споменка Шандор ( нар. Югас ) и Оленка Надь, хтори наступали и як квартет и як соло – шпиваче. Оркестар и шпивацка група наступела на другей '' Червеней ружи '' у Руским Керестуре 1962. року кед представяли Дружтво. После того, на '' Червеней ружи '' Дружтво, шицко по штредок 70-их рокох кед почала ознова робиц фолклорна секция, нє участвовало урядово. Шпивацка група у составе Ганча Бульчик, Андєлка Канюх, Споменка Шандор и Оленка Надь робела шицок час док робел и оркестер у Дружтву, углавним 60-их рокох. Як соло – шпиваче спред Дружтва наступали Зденко Барач 70-их рокох, теди наступел и на '' Червеней ружи '' як кантаутор, Бранислав Надь 70-их рокох, Никола Михняк 70-их и 80-их рокох, Обренко Лупич 80-их рокох, Ирина Колєсар, Дьордє Барна, Александар Иличич, Зденко Лазор и Сладяна Румпли 90-их рокох, Дуня Ждиняк 90-их рокох и тераз, як и Наташа Цирба, хтора почала 2005. року наступац як соло – шпивач. Соло – шпиваче участвовали и у представох у рамикох драмскей секцији, дзе праве бавели таки улоги. Милена Миклош по 1953. рок шпивала у таких представох, а у представи '' Кандидат '' шпивали Владимир Папданко, Томислав Майхер и Владимир Дорогхази, а их на гармоники провадзел Дюра Кечкеш, алє вони звонка представох нє наступали як соло – шпиваче. На инициятиву учителя Василя Мудрого и Борислава Барни 2000. року позберала ше жридлова група женох, хтора шпива руски народни – жридлови писнї и представя Дружтво на манифестацийох на хторих ше пестує жридлова писня, а тиж и участвує у програмох Дружтва. У жридловей групи нєпреривно робя Евгения Данчо, Андєлка Михняк, Мария Петрович, Гелена Провчи, Магдаленка Ганьто, Олга Матович, Фема Трбоєвич, Веруна Надь, а єден час робела и Ксения Карйцар. Жридлову групу з початку водзел учитель Василь Мудри, хтори тримал проби, виберал писнї, а о даскельо роки Жридловей групи у єй роботи помага оркестер Дружтва и Юлиян Рамач – Чамо зоз Руского Керестура, и єден час зоз Жридлову групу робела и Снежана Филагич. По медзи двома войнами Дружтво мало оркестер, хторого водзели Григорий Дуда и Силвестер Саламун, а робел зоз нїм и Горняк Михал. После войни од 1945. по 1954/55. рок зоз оркестром роби професор Еуген Сабол, з тим же 1955. року оркестер престава зоз роботу, а нєодлуга приходзи и до павзи у роботи Дружтва. У 1962. року професор Еуген Сабол, хтори теди бул професор и директор у шидянскей гимназиї '' Сава Шуманович '', формовал тамбурови оркестер хтори наступел на другей '' Червеней ружи '' 1962. року як проведзенє квартету у составе Ганча Бульчик, Андєлка Канюх, Споменка Шандор и Оленка Надь. У тим оркестру по 1963. рок грали: Илия Лабош ( кларинет и саксофон, гоч практично грал шицки инструменти ), Мирон Ерделї ( контра ), Мирослав Цирба ( контрабас ), Зденко Барач ( гармоника ), Зденко Данчо ( контра ), Звонко Сабол ( кларинет ), Елизабета Чикарич – нар. Глувня ( гармоника ) и Звонко Виславски ( гармоника ). Нови тамбурови оркестер, професор Сабол формовал 1963. року, алє вон бул барз вельки и робел лєм кратки час, так же 1964. року професор Сабол формовал други тамбурови оркестер у хторим грали: Адалберт Радецки – Доктор ( виолина ), Александар Сайковски ( виолина ), Владимир Миклош-Ицик ( контра ), Зденко Данчо ( контра ), Мирослав Цирба ( контрабас ), Елизабета Чикарич ( гармоника ), Зденко Барач ( гармоника ). Тот оркестар наступал у рамикох програми хторе Дружтво рихтало, а робел по 1965. рок, од кеди оркестер єден час нє робел. После валяня будинку, Дружтво ше селї до просторијох Руского двору, а 1970. року набавени инструменти за цали тамбурови оркестер. Оркестер почал водзиц Зденко Барач, єден час оркестер водзел и Яким Когут, алє кратко, а од Зденка Барача водзенє превжал Зденко Данчо, хтори оркестер водзел шицко по 80-и роки, кед оркестер пребера Обренко Лупич и познєйше Йован Маркович, хтори оркестер водза и нєшка. Єден час, док нє бул формовани стаємни оркестер, за Дружтво грали професор Ивица Ивакич и його група, а у тим чаше вельо помогнул и тедишнї Дом омладини, як и Драган Крсманович ( гармоника ), Илия Крсманович ( виолина ), Драган Макивич ( гитара ), Срба Герчич ( контрабас ) и Богдан Сремац ( кларинет ). Тиж, як помоц приходзел и оркестер зоз Руского Керестура, за потреби наступох. У 80-рокох Дружтво мало моцни оркестер, а на '' Червеней ружи '' 1983. року музични ансамбл чишлєл 11 членох. Тих рокох у оркестри грали Владимир Ждиняк ( гармоника ), Зденко Данчо ( прим ), Балич Саша ( бас – прим ), Владимир Говля ( гитара ), Обренко Лупич ( контра ), Саша Давид ( кларинет ), Верица Петрович ( виолина ), Звездан Милатович ( прим ), Зоран Вукович ( прим ), Александар Вукович ( кларинет ), Снежана Лазич ( гармоника ), Златко Манько ( контрабас ). Познєйше ше уключую и Соня Чикарич и Саня Чикарич ( гармоники ), Надица Милашинович ( флаута ), Предраг Данилович и Ненад Милашинович ( гармоники ), а тиж и Йован Маркович, хтори и нєшка грає. Вони углавним грали дагзе по 1990. рок. У 90-рокох у оркестри Дружтва грали Йован Маркович ( гармоника ), Обренко Лупич ( гитара и контра ), Йосип Бенке ( гармоника ), Мирослав Михняк ( кларинет и гармоника ), Мирослав Джуджар ( контра ), Златко Манько ( контрабас ) и Звездан Милатович ( прим ). Окрем их, после 2000. року грали ище и Зоран Вукович ( прим ), Митар Ждиняк ( прим ), Илия Ждиняк ( клавиятури ), Борислав Ђорђевич ( контра ), Павлица ______ ( контрабас ), Борис Ждиняк ( прим и бас-прим ), Игор Давид ( гармоника ), Борис Давид ( гармоника), а єден кратки час грал и Михаел Говля ( гитара ). У терашнїм чаше, оркестер творя Йован Маркович, Обренко Лупич, Мирослав Джуджар, Мирослав Михняк, Златко Манько, и тиж Андрия Олеар – Мишко ( контрабас и бас – прим ). По штредок 80-их рокох Дружтво мало 3 прими, контрабас, 2 контри, а потим купени розглас, нова гармоника, миксета, 3 сталки за микркофони, 3 микрофони, кабли. Пре пожичованя и финансийни проблеми коло набавяня нових инструментох, число инструментох ше стаємно зменшовало, так же тераз Дружтво ма гармонику, два контри, розходовани контрабас и приму.
Драмска секция
Драмска секција, гоч почала робиц од самого сновања Дружтва, праве замахнуце у роботи почина 1938. року кед до Шиду, јак вибежењец, приходзи Јуриј Шереги, позњејше познати режисер и театролог. Вон ше у Шиду затримал кратки час – рок, або рок и пол, аље зохабел позарјадови драмски ансамбл, хтори и после јого одходу зоз Шиду предлужел зоз роботу и дзекујуци Јурију Шерегију драмска секција у Дружтве постала најактивњејша секција у даљшим розвоју Дружтва, једен час драмска секција була и једина секција хтора робела и доприњесла же би ше Дружтво ознова ожило и запорало јого подполне гашење у 60-их рокох. Перши фалат хтори Јуриј Шереги порихтал була '' Хмара '', чија премијера була 1939. року була у '' Иличковеј сали '' у Шиду, у будинку дзе ше у тедишњим шиду отримовали векши програми, а вон ше находзел на месце дзе њешкајши СУП у Шиду двор СО-и Шид. Премијера и даскељо репризи того фалату Шиђање барз добре пријали. Ансамбл хтори розвил Јуриј Шереги облапјал шљидујуцих: Ирина Сабол – нар. Бесермињи, Ганча Кањух – нар. Данчо, Ганча Виславски, Ирина Ердељи, Лела Бесермињи, Илија Прокоп, Марија Перунски, Марија Данчо, Павлина Торма, Мелана Джуджар, Осиф Гарвилчак, Сенка Бесермињи, Леона Ердељи, Андри Загорјански ( вон му бул асистент режији ), Симеон Гача, Иринеј Бесермињи, Осиф Миклош, Петро Джуджар, Ђура Перунски, Осиф Кањух Мичурка и Јовген Кањух. Роботу зоз драмску секцију по одходзењу Јурија Шеригија, предлужел Андри Загорјански. Тиж, једен час зоз драмску секцију робел и учитељ Михал Ковач. Вкупно, у предвојновим периоду поставени коло 10 фалати руских и украјинских писатељох, а робени и фалати зоз вирску тематику и у теј часци роботи својо доприношење дали и шестри Василијанки. Такој по војни почина организована робота Дружтва и ознова починају робиц шицки секцији, так и драмска секција, хтору у першим повојновим часу водзели Андриј Загорјански, Јанко Саламун и професор Еуген Сабол, а дакус позњејше и Осиф Гарвилчак. Драмска секција наступела, вједно з другим секцијами, на преслави 200 рочњици просељења Руснацох до Југославији у Руским Керестуре и то зоз представу '' Сорочински јармак '' режији Еугена Сабола. Еуген Сабол по коњец 40-их рокох режирал и '' Наталку Полтавку '', '' Најмичку '' и '' Заврачане благо ''. Јанко Саламун у Шиду робел по 1952. рок, кеди пошол до Коцура. Перши фалат хтори режирал бул '' Нашо сељање ''. У тим периоду, учитељ Јанко Саламун, јак глумец – аматер и јак режисер – початњик участвовал и на семинарох за режисерох аматерох, хтори 50-их рокох тримани у Руским Керестуре и Новим Саду дзе им инструкторе були Петро Ризнич Ђађа, Славко Симич и други. Зоз тих семинарох, учитељ Јанко Саламун прињесол знања хтори позњејше, кед ше после 1956. року враца до Шиду, прењесол на младих. Дружтво у 1951. и 1952. року ишче було масовне и добре робело, а вец ше почало помали осиповац, углавним пре генерацијно змењовање, а уж 1952. року до Коцура одходзи и учитељ Јанко Саламун. Же би ше Дружтво ње загашело подполно, Осиф Гарвилчак, добри глумец у Шерегијовим ансамблу, збера групу младих, були то подполно нови људзе, и порихтал '' Покондирену тиковку '', хтора премијерно виведзена у сали Словацким дому. То було 1953. року. Уж 1954. року, Осиф Гарвилчак режира и '' Љубовне писмо '', тиж премијерно виведзено у сали Словацкого дома. У тим драмским ансамблу бавели: Марија Калај, Блаженка Дорокази, Блаженка Гарвилчак, Нада Варга, Јулка Соломар, Владимир Гача, Владимир Прокоп, Звонко Фајфрич, Јовген Данчо, Ђура Когут, Јовген Цирба, Јаким Нађ, Мирон Горњак. Медзитим, на половки 50-их рокох робота у Дружтве подполно замера. На иницијативу групи младих 1963. року обновена робота Дружтва и своју роботу починају ознова шицки секцији, понеже их шицки водзи професор Еуген Сабол. Период 60-их рокох и једен час 70-их рокох би ше шљебодно могол наволац јак период драмскеј секцији Дружтва, бо праве у тим чаше, и то 15 роки у континуитету, робела љем драмска секција и дзекујуци њеј Дружтво и обстало у тих рокох. Понеже уж добре почали робиц фолклор и оркестер зоз шпивацку групу, почал ше такој 1963. року рихтац и једен фалат, јак би Дружтво на програми хтора ше рихтала за јешењ истого року ње наступело љем зоз фолклором и шпивацку групу. Була то '' Франтовњица '', једнођијка Петра Ризнича Ђађи, хтору режирал Јовген Цирба, а у њеј бавели Мирослав Киш, Нада Киш, Владимир Бесермињи и Мирослав Цирба. '' Франтовњица '' приказована у Шиду, Бикичу, Петровцох, Миклушевцох и була добре пријата, так же Дружтво предлужује зоз роботу драмскеј секцији. Виведзени, уж 1964. року фалат '' На швитању '' Михала Ковача, ознова у режији Јовгена Цирби. У теј представи бавело вељке число глумцох – аматерох, хтори позњејше предлужели роботу у Дружтву и хтори формовали стајемни глумецки ансамбл. Були то, окрем Јовгена Цирби, Владимир Хома, Ђура Хома, Зденко Данчо, Мирослав Киш, Јовген Ленђер, Гелена Чордаш, Споменка Југас, Анђелка Кањух, Мирослав Цирба, Владимир Гача, Вењамин Буљчик. Идуцеј театралнеј сезони, 1965/66 року, поставени фалат '' Врацање '' у режији Ђури Хома, а вец драмску секцију почина водзиц учитељ Јанко Саламун. Зоз представу '' Кир Јања '' у режији Јанка Саламуна Дружтво 1967. першираз участвује на Драмским меморијалу '' Петро Ризнич Ђађа '' у Руским Керестуре и од теди стајемно, покља робела драмска секција. Вељки успих посцигла представа '' Кандидат '', або '' Стецко '', јак ју волали, и тота представа вељо значела за Дружтво. Зоз њу ше вељо госцовало, аље цо најважњејше тота представа афирмовала двох људзох без хторих ше робота Дружтва ње могла задумац. Були то Јанко Саламун, јак режисер, и Владимир Доракази јак глумец, хтори скореј једен час бавел у Аматерским театру '' Бранислав Нушич '' у Шиду. Уж идуцого року, Јанко Саламун рихта трагедију '' Најмичка '' хтора тиж виведзена и на '' Ђађи '', а у њеј бавели: Вењамин Буљчик, Олга Лазор, Владимир Папданко, Јелена Митров, Гелена Чордаш, Мирослав Цирба, Илија Прокоп, Вера Загорјански, Ђура Джуджар, Мирослав Ждињак и Данил Мањко. Јанко Саламун режирал и '' Ожалосцену фамелију '', '' Русалка Лала '', '' На седмим њебе '', '' Фараоње ''. Анасамбл углавним бул исти, аље ше з часом до њго укључовали и други: Мирко Митров, Јовген Митров, Нада Мајхер, Нада Бођвански, Гелена Миклош, Владимир Хент, Наташа Емеди, Драгица Гањто, Ненад Адамчич и Драган Ракич. Штредком 70-их рокох драмска секција западла до кризи бо ше учитељ Јанко Саламун похорел и ње було фаховца у Шиду хтори би водзел драмску секцију. На наступох Дружтва на '' Ђађи '', ансамбл замерковал Ђура Папгаргаји, так же вон пристал робиц зоз секцију. То уж бул добри и убавени ансамбл. Порихтал Гогољову '' Жењидбу '' хтора прињесла драмскеј секцији по теди највекши успих у историји и воопшче Дружтву, бо афирмовала Дружтво на једен висши уровењ. Представа премијерно виведзена у Дому култури у Шиду 1977. року, на Покрајинскеј смотри була преглашена за најљепшу, а участвовала и на Смотри аматерских театрох Сербији, тиж и за најљепшу на меморијалу '' Ђађа '', а участвовала и на Смотри аматерских театрох Медзирепубличнеј заједњици '' Сава ''. У теј представи бавели: Вењамин Буљчик, Вера Загорјански, Гелена Чордаш, Зденка Загорјански, Гелена Хома, Наташа Емеди, Илија Прокоп, Мирослав Киш, Владимир Дорокази, Владимир Папданко, Владимир Хент, Мирослав Цирба и госц зоз Нового Саду – Мирон Кањух. У представи тиж бавели и, теди деци, Владислава Сорочко, Биљана Цирба, Снежана Ђорђевич, Светлана и Драган Дорокази и Валентина Буљчик. Идуцеј театралнеј сезони Ђура Папгаргаји режира '' Камењ за под главу '' од Милици Новакович, представу хтора премијерно виведзена у Шиду 1978. року хтора тиж посцигла вељки успих, так же ше пласовала на Покрајинску смотру и посцигла успих на Смотри аматерских театрох МЗК '' Сава '' у Лозници. Виводзење у Лозници у јулију 1979. року було остатње виводзење теј представи и остатње вивидзење воопшче тедишњеј драмскеј секцији, после чого робота теј секцији подполно замера. У представи бавели: Мирослав Киш, Вењамин Буљчик, Зденка Загорјански, Владимир Дорокази, Гелена Хома, Јовген Цирба, Радослав Данчо и млади – Весна Цирба, Владимир Джуња и Мирослав Папуга. Тоти два представи прињесли нову сцену до Шиду – зоз техњику, шветлами. Мајстор шминки бул Ранко Бељански зоз Сербского народного театру у Новим Саду, мајстрове шветла були Петар Чижмар и Слободан Грујуч, суфлери Вера Гарди и Гелена Хома. Представи њепреривно провадзели и Јовген Папуга, Мирко Мајхер, Владимир Сорочко, Милош Ђорђевич. Костими кажди глумец себе рихтал, а сценографију за шицки фалати, окрем представи '' Камењ за под главу '' поробел Мирослав Цирба. У највецеј, а даједни и у шицких, представох хторе у својеј 15-рочнеј њепреривнеј ђијалносци виведло Дружтво, бавели: Вењамин Буљчик, Владимир Дорокази, Мирослав Цирба, Мирослав Киш, Мирко Митров, Илија Прокоп, Гелена Чордаш, Владимир Хент, Ђура Хома, Јовген Цирба, Владимир Папданко, Томислав Мајхер, Владимир Гача, Вера Загорјански, Зденка Загорјански, Нада Мајхер, Јелка Митров, Ганча Буљчик, Споменка Југас, Анђелка Кањух, Владимир Кулич, Верка Боднар, Мирослав Джуджар, Наташа Емеди, Гелена Хома. Окрем њих у представох бавели и Нада Киш, Владимир Бесермињи, Евгенија Данчо, Јовген Ленђер, Данил Мањко, Јовген Митров, Ђура Джуджар, Мирко Миклош, Гелена Миклош, Радослав Данчо, Мирослав Папуга, Весна Цирба, Драган Ракич, Ненад Адамчич, Драгица Папданко ( нар. Гањто ), Злата Давид ( нар. Данчо ), Владимир Джуња, Мирон Кањух. После подполного замерања драмскеј секцији, у Дружтве робела углавним фолклорна секција, хтора праве и отримала Дружтво по њешкајши дњи, гоч було пробовања ознова порушац драмску секцију, аље без успиху, бо ње було правеј дзеки за то. З часу на час кратки скечи пририхтовал Владимир Дорокази, хтори виводзени у рамикох програми Дружтва, углавним јак точка помедзи фоклорним виводзењу. У 2004. року Дружво участвовало на локалнеј манифестацији '' Дњи городу Шиду '' хтора отримана од 22. по 24. мај 2004. року и у хтореј Дружтво виведло музично – сценски фалат '' Руску свадзбу '', јак кратке приказовање руских свадзебних звичајох, хтору обдумали Борислав Барна и Мирослав М. Цирба, а хореографски пошорел Борислав Барна. Тот музично – сценски фалат виведзени љем ишче раз и то истого року на Коцурскеј жатви. '' Руска свадзба '' була наисце фалат у хторим участвовали члени фоклорнеј и музичнеј секцији и жридловеј шпивацкеј групи, јак и члени позњејше обновенеј драмскеј секцији и то: Данил Нађ, Драга Задрипко, Веруна Нађ, Мирон Джуджар, Наташа Цирба, Игор Папданко, Мирослав Папданко, Сања Тиркајло, Борислав Барна, Михаел Говља, Мирослав М. Цирба, Небојша Барна, Игор Румпли, Игор Мијатович, Владимир Говља, Владимир Торма, Евгенија Данчо, Анђелка Михњак, Гелена Провчи, Фема Трбојевич, Магдаленка Гањто, Олга Матович, Марија Петрович, Звонко Југас, Мирко Киш, Оленка Киш, Бојана Барна, Биљана Грађанин, Дуња Гнатко, Дуња Ждињак, Ивана Сечевич, Драгана Ралич, Мануела Буила____________, а '' Руску свадзбу '' провадзел оркестер Дружтва у составе: Јован Маркович, Обренко Лупич, Мирослав Джуджар и Златко Мањко и јак госц Јулијан Рамач – Чамо. Успишни наступ '' Рускеј свадзби '' ознова ожил идеју о порушовању драмскеј секцији, хтора њеодлуга, јак увидзиме почала наисце и робиц. Учитељка Златка Сивч – Здравич тиж робела на порушовању драмскеј секцији, и то зоз дзецми хтори ходза на годзини руского јазика, а источашње су и члени Дружтва, так же после тромешацовеј роботи 25. јунија 2005. року и премијерно виведзена дзецинска представа '' Живот краља Квазибаса '' од Бранислава Црнчевича у драматизацији Мирјани Марковинович, а у режији учитељки Златки Сивч - Здравич . У представи бавели Игор Румпли, Александар Иличич, Инес Папуга, Ђорђе Барна, Игор Мохнацки, Небојша Барна, Марија Барна, Наташа Мохнацки, Маја Буила и Сања Буила. Оригинални костими зошила Мирјана Барна, а о музики ше старала учитељка. Вжиме 2004. року ознова почала робиц драмска секција зоз представу '' Франкенштајн '' хтору по мотивох Мери Шели режирал Цветин Аничич и хтора премијерно виведзена 23. септембра у руским доме у Шиду и по тераз мала 10 виводзења, освојела вељи награди и мала наступи у Новим Бечеју, Руским Керестуре, Нишу, Сербским народним театру у Новим Саду, Беочину. У представи ше направел уж убавени ансамбл и тим у составе Игор Грекса, Нада Хромиш – Аничич, Мирослав М. Цирба, Миљан Торма, Мирјана Јованович, Владимир Джуња, Брансислав Нешич и Сања Тиркајло, музика Душица Маркович, техњика Горан Жилич. Характеристика того ансамблу же у њим бавја и гевти цо ње Руснаци, аље ше барз добре знаходза зоз руским јазиком. Оригинални костими сами глумци, а понајвецеј режисер, порихтали, а у тим вељку помоц дала Мирјана Барна, а у костимографији участвовала и Борислава Бибич. Сценографију поробели Цветин Аничич, Мирон Джуджар, Миљан Торма и Мирослав М. Цирба. Аље, почим представа ишче жије о њеј тељо, јак и о роботи драмскеј секцији, хтора тераз уж позберала векше число заинетересованих членох и пред хтору красна будучносц. Обнавјање драмскеј секцији дало моци и старшим так же ше и вони почали ангажовац коло театра. Так, Мирон Джуджар у рамикох фестивалу монодрамох у организацији ГО Рускеј матки у Новим Саду порихтал монодраму '' Вични бриги '' од Серафини Макају, хтору сам и режирал, зоз помоцу Мирона Кањуха и Јарослава Сабола и хтора премијерно виведзена у РКПД Нови Сад 13. новембра 2005. року, а у Шиду 26. новембра 2005. року. Рихтање монодрамох ше предлужело у Дружтву и у 2006. року, а то ознова до роботи врацело и старого члена Вењамина Буљчика.
Фолклорна секција
И фолклорна секција почала такој робиц по формовању Дружтва. Јак и други секцији, почал ју водзиц Григориј Дуда, а једен час пред војну зоз њу робел и Јуриј Шереги, хтори уведол праве учење танцох, јак прави педагог, так же поставел фундаменти позњејшого констатного отримовања роботи фолклорнеј секцији. Медзитим, Јуриј Шереги ње робел длуго зоз фолклором, аље ше пошвецел драмскеј секцији, јак зме уж и гварели. У перши час члени фолклорнеј секцији були источашње члени и других секцијох, так же практично вељи робели у истошачње у шицких секцијох – и танцовали и глумели и шпивали и грали. Фолклорна секција и теди, јак и њешка, була најчишљенша секција. После војни фолклорну секцију водзели Еуфемија Бесермињски, хтора перша анимировала членох после војни, а њеодлуга ше јеј прикдружели и Еуген Сабол и Јанко Саламон, а једен час робел и Јаким Мудри – Минар, хтори грал и на гармоники, бул позарјадови шпивач у хору, участвовал у пририхтовању вељих театралних фалатох, а тиж и вељо помогнул у роботи Дружтва воопшче, и ту робел шицко по 50-и роки кед пошол до Нового Саду. Јак хореограф, фолклор једен час водзел и учитељ Јанко Саламон, аље и вон векшу увагу давал роботи драмскеј секцији, а тиж 50-их рокох робел и Маихал Нађ. Фолклорна секција наступала углавним у Шиду и окољиску, а, вједно зоз другим секцијами, наступела и на преслави 200 рошњици присељења Руснацох у Руским Керестуре. Пре звади помедзи членами Управного одбору и руководитељох секцијох и пре осиповање членства штредком 50-их рокох секцији једна по једна ше гаша, и Дружтво подполно замера. После обнавјања Дружтва, такој почала робиц и фолклорна секција, хтору порушал Еуген Сабол, хтори бул и хореограф и хтори поставјал, за тедишњи час, атрактивни хореографији. Фолкорна секција формована после формовања оркестру и шпивацкеј групи и наступала углавним у Шиду и окољиску, углавним у Бикичу, Миклошевцох и Петровцох. Вељку помоц при поставјању хореографијох дал и Михал Нађ, хтори пред концом 40-их и 50-их рокох бул једен од најљепших тањечњикох у Дружтву, и хтори поставел вељи хореографији и хтори замењел Еугена Сабола у водзењу фолклорнеј секцији. Фолклорна секција теди чишљела 20 членох и мала комплетне обљечиво. Медзитим, њеодлуга престава робиц и подполно ше гаши 1965. року, так же у Дружтве од теди та једен длукши час роби љем драмска секција. Послеј вецејрочнеј павзи, 70-их рокох знова почина робиц фолклорна секција, точњејше 1975. року кед секцију почина водзиц учитељка Ксенија Саламун. Бул то чежки задаток бо ознова требало позберац дзеци, аље ше јеј удало, а мала потримовку и родичох, хтори за дзеци покуповали платна, а обљечиво зошила Јелена Хома, сами вишивали вишивки и сами правели венчики. Обљечиво пожичоване и зоз Руского Керестура. Цеком 80-их рокох набавјане обљечиво за руски и сербски танци, так же тераз Дружтво солидно опремени зоз обљечивом. З часом до фолклорнеј секцији почало приходзиц шицко вецеј дзецох, так же њеодлуга формована и старша и младша група, а 1981. року Дружтво достало Орден Братства и јединства од Предсидатељства СФРЈ, цо вељо у моралним смислу помоглу у розвивању роботи Дружтва. Окрем того, Дружтво достал и два децемберски награди, награди хтори општина Шида додзељује најзаслужњејшим установом и појединцом за розвивање култури у општини Шид. Учитељки Ксенији Саламон у роботи зоз секцију једен час помагали и хореографе Богдан Виславски и Владимир Виславски зоз Нового Саду и Јулијан Рац зоз Руского Керестура. Перши наступ тота генерација фолклорнеј секцији мала на '' Червенеј ружи '' идуцого року, а потим ушљидзели вељи други наступи. Углавним то були наступи з нагоди Дња ошљебодзења Шиду, Дња младосци, так же урјадова робота фолклорнеј секцији позњејше доприњесла же ањи једна манифестација хтора ше организовала у Шиду ње могла прејсц без нашого Дружтва, јак то и њешка. Фришко по формовању секцији, ушљидзели наступи по вељих местох нашеј жеми, так же углавним Дружтво госцовало у шицких векших городох бувшеј Југославији. Фолклорни ансамбл обиходзел роботни бригади у Ријеки и на Паличу. Каждого року участвовал на општинскеј и зонскеј смотри фолклору, а 1986. и 1987. року ше пласовал на покрајинску смотру фолклору у Бечеју, односно у Зомборе, дзе ње освојели награди. На 42. покрајинскеј смотри фоклору 2003. року у Бечеју фолклорни ансамбл освојел стриберну плакету, цо по тераз највекши успих Дружтва у рамикох роботи фолклорнеј секцији. На змагању МЗК '' Сава '' 1980. року фолклорни ансамбл завшал 3. место и јак награду достал обљечиво за танци зоз Шумадији. Тиж, Дружтво участвовало на '' Иваницких кресох '' у Копривници, 1979., 1980и 1985. року, дзе наш ансамбл бурз барз замерковани, гоч то було љем ревијалне участвовање. Од других ревијалних участвовањох фолклорного ансамблу, треба повесц же участвовало на '' Петровских дзвонох '' у Петровцох 2002. року, на '' Иванским квицу '' у Долову 2003. року, наступало у Спортским центру '' Шумице '' у Београду 2003. року, у рамикох сотрудњиства зоз КУД '' Вук Караджич '' зоз Београду, на медзинародним фестивалу у Бајмоку 2004. року, на Медзинародним дњу дзецка у Београду 2005. и 2006. року у организацији Жидовскеј општини Београд, зоз хтору Дружтво направело добри контакт. Дзекујуци праве теј активносци, Дружтво розвило товаришки вјази зоз вељима културно – уметњицким дружтвами у жеми хтори ше отримовали зоз медзисобним нашчивами каждого року. Були то културно – уметњицки дружтва '' Абрашевич '' зоз Бачкеј Паланки, Дом култури зоз Лашници при Лозници, КУД зоз Копривњицких Иванцох при Копривници, КУД '' Тарас Шевченко '' зоз Ђурђова, '' Вук Караджич '' зоз Београду. Каждого року ше наступало на '' Червенеј ружи '' и позњејше на Коцурскеј жатви, јак то и њешка. Такој з початку роботи ше роздумовало, систематски, о нашљидњикох руководитељох секцији, так же њеодлуга најљепши танцоше, Борислав Барна, Весна Цирба и Душанка Чордаш пошли на семинар до Руского Керестура, аље з роботу у секцији предлужел љем Борислав Барна, хтори концом 70-их и початком 80-их рокох помали пребера руководзење зоз секцију, точњејше 1981. року после семинару за хореографох у Илоку у организацији Сојузу Руснацох и Украјинцох. Того року Борислав Барна достава награду за 1. место за хореографију на '' Червенеј ружи '' и практично почина водзиц фолклорну групу. Учитељка Ксенија Саламон ишче даскељо роки по одходу до пензији робела зоз фоклором, а вец секцију коњечно препушчела младим. У тим чаше, окрем Борислава Барни зоз фолклором робели и Мирјана Барна и Јелица Лупич, а зоз младшу групу робели Блаженка Клер ( нар. Пажитњај ), Верица Червењак ( нар. Батић ) и Јелена Милашиновић ( нар. Катановић ). Једен час, од 1981. по 1983. рок, кеди пошол до Австралији, зоз фолклорну секцију робел и Горан Солакович. У 90-их рокох зоз фолклорну секцију робели Горан Митрович, хтори ишче вше, гочње трима проби, роби и стајенмо помага у роботи фолклорнеј секцији, и Наташа Джуджар ( нар. Буљчик ), а тиж једен час робела и Нада Хромиш – Аничич. У најновши час, проби тримају и старају ше о секцији Бојана Барна и Дуња Ждињак, а од хлапцох Игор Папданко и Владимир Шћурок. Початком 70-их рокох, док ше просторији Дружтва находзели у дакедишњеј школи '' Бранко Радичевич '' у Шиду, Дружтво було домашњи и организатор ткв. '' Малеј ружи '', на хтореј участвовали фолклорни ансабли зоз Шиду, Бикичу, Петровцох, Миклушевцох, Вуковару и Осеку и то уствари було квалификација на фестивал '' Червена ружа '' у Руским Керестуре. Но, позњејше, '' Мала ружа '' преходзи до Руского Керестура и премењела характер. Дружтво пробовало обновиц '' Малу ружу '' и врациц ју до Шиду, так же ју 2003. року организовало у Шиду, аље ту ше стануло пре финансијни проблеми.
Други секцији
Окрем хорскеј, шпивацкеј, музичнеј, драмскеј и фолклорнеј секцији, у Дружтву робели и робја и њешка литерарна и спортска секција, једен кратки час робела и подобова секција, хтору водзел Далибор Огризович, хтори и њешка роби плакати, подзековања и графични дизајн за потреби Дружтва. Тота секција робела по отверању Дома, а хвиљково роби и њешка, през рисовања на Вељку ноц и подобне. Литерарну секцију једен длукши час водзел учитељ Васиљ Мудри, а тиж ју водзели и учитељки Ксенија Саламун и Јасна Аврамович. У њеј робели дзеци и млади хтори ходзели на годзини руского јазика и источашње були и члени Дружтва. Члени секцији писали писњи, приповедки и подобне, а тиж и участвовали на змагањох рецитаторох. У рамикох теј секцији на републичнеј смотри рецитаторох участвовали спред Дружтва Весна Мерданович ( нар. Цирба ), Нада Хромиш – Аничич и Слађана Румпли. Спортска секција почала зоз урјадову роботу зоз отверањом нового Дому, гоч пред војну и по војни у рамикох Дружтва робел и ФК '' Злога ''. Тераз, највекша активносц секцији у рамикох спортских бавискох '' Јаша Баков '' и то у малим фотбалу, столним тенису и шаху. Секцију водзи Драган Барна, хтори тераз водзи младшу групу у столним тенису у Установи '' Партизан '' у Шиду, а инше је и одвичатељни за змагање у столним тенису у рамикох Дружтва. Стајемну екипу за мали фотбал, медзи иншим, творја Јулијан Ковач, Звонко Гнатко и Горан Гарвилчак, а за шах Владимир шћурок, Штефан Шћурок и Мирон Джуджар. Дружтво домашње за столни тенис у рамикох СБ '' Јаша Баков ''.
Организација Дружтва
Од самого початку, Дружтво ма ушорену организацију, зоз рижним организацијним јединками, јак цо скупштина, управни одбор, предсидатељ Дружтва, уметњицки совит и подобне. У чаше скореј војни сигурно же Дружтво мало шицки потребни органи, аље нажаљ ње остало зазначене же хто теди водзел Дружтво, гоч ше то може ( ње зоз сигурносцу ) дознац прејг фотографијох зоз тедишњого часу, бо ше члени управи Дружтва обовјазно сликали вједно зоз аматерами. Јак зме уж гварели, 1963. року обновена робота Дружтва, так же млади формовали свој управни одбор, чији предсидатељ бул Еуген Цирба, подпредсидатељ Владимир Бесермињи, а секретар Вењамин Буљчик. Њеодлуга, уж истого року, кед старши видзели же млади озбиљни у роботи, збера ше скупштина и вибера ше нови и прави управни одбор. Предсидатељ бул Еуген Сабол, а секретар Еуген Цирба. Професор Сабол водзел Дружтво кратки час, так же фришко место предсидатеља пребера Ђура Хома, хтори на чоље Дружтва бул понад 20 роки, шицко по штредок 80-их рокох. После Ђури Хоми, на место предидатеља вибрани Владимир Дорокази. Окрем, јого, управу Дружтва творели и Ђура Хома, Вењамин Буљчик, Мирослав Цирба, Јосип Гарвилчак, Радослав Данчо. На скупштини хтора отримана 22. јануара 1991. року за предсидатеља Дружтва вибрани Борислав Барна, а окрем јого до управного одбору вибрани и Славко Цупер, Мирослав Цирба, Златко Мањко, Вењамин Буљчик, Владимир Говља и Штефан Шћурок, Владимир Торма, а у управи тиж були и Зденко Червењак, Обренко Лупич, Драган Барна. Владимир Говља и Штефан Шћурок були и подпредсидатеље Дружтва цеком 90-их рокох. Секретар Дружтва цеком 80-их рокох бул Мирослав Цирба, после јого секретар бул Владимир Сорочко, а вец Владимир Дјитко. Терашњи управни одбор, у составе Борислав Барна – предсидатељ, Јулијан Ковач – подпредсидатељ, Мирослав М. Цирба – секретар, Звонко Гнатко, Горан Митрович, Мирослав Папданко, Звонко Југас, Мирко Ждињак, вибрани у јануару 2004. року, а место Нади Рудич, кооптировани Златко Мањко. Почим тот управни одбор ишче вше у мандату, о њим тељо.