Одговор Министарства за људска и мањинска права

[kiki]

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
Министарство за људска и мањинска права
Сектор за унапређење и заштиту права националних мањина
Број 07-00-190/09
Дана 26.6.2009 године
 
Михајло Хорњак,
Нови Београд, Гоце Делчева 22
 
                               Поштовани господине Хорњак,
 
Генерални секретаријат Председника Републике доставио је овом министарству Вашу представку у вези са питањем решавања статуса и остваривања права русинске националне заједнице у Србији.
 
У писму сте поставили питање....(изостављена два пасуса, биће о њима говора касније)
 
   Права националних мањина у Републици Србији загарантована су и заштићена Уставом и законима. Законом  о заштити права и слобода националних мањина, јасно је дефинисано одређивање појма националне мањине, што ствара правани оквир да се свака група држављана чији се припадници одликују бригом да заједно одржавају свој идентитет, укључујући културу, традицију, језик или религију самоодреди као национална мањина и да од државе буде прихваћена као национална мањина, односно да њени припадници у правном поретку уживају сва загарантована мањинска права.
Према резултатима пописа становништва из 2002. године, на којем су грађани Републике Србије слободном вољом одговарали и на питања о националној припадности, као Украјинац изјаснило се укупно 5.345, а као Русин 15.905 лица.
На основу резултата пописа становништва, став државних органа је да су Русини и Украјинци одвојене заједнице, како у погледу националног идентитета  тако и у погледу језичке припадности.
 
   Полазећи од уставних начела и позитивних законских прописа у Републици Србији нико не сме да намеће грађанима одређени национални идентитет, јер би то било у супротности са Уставом загарантованом слободом националног изјашњавања и Оквирном конвенцијом за заштиту националаних мањина Савета Европе. Следствено томе, очекује се да ни представници Украјине не врше притисак и намећу русинској националној заједници украјински национални идентитет, јер би то представљало кршење међународних стандарда у области људских права, и било у супротности са нашим унутрашњим законодавством.
 
   У прилог чињеници да се ради о две признате националне мањине у Србији говори и податак да су припадници русинске и украјинске националне заједнице  након ступања на снагу Закона о заштити права и слобода националних мањина формирале своје националане савете....Као и припадници осталих националних заједница, и припадници русинске и украјинске националне мањине кроз процес избора својих националних савета испољавају своју бригу да одржавају свој национални идентитет у сфери културе, образовања, информисања и службене употртебе језика и писма, а национални савет сваке од националних заједница представљају своје националне мањине у тим областима друштвеног живота.
 
   Министарство за људска и мањинска права финансира рад националних савета русинске и украјинске националне мањине. У прошлој години за рад националног савета русинске националне мањине из буџета је издвојено 7,094.319 динара, а за рад националног савета украјинске националне мањине 6,631.183 динара. Средства су опредељена и за 2009. годину, и исплаћују се у складу са ребалансом Буџета.
 
С поштовањем,
Државна секретарка Анико Мушкиња Хајнрих