РУСИНИ
Русини на територији данашње Србије живе преко 260 година. У њиховој богатој традицији,
17. јануар 1751. године остао је забележен као посебан датум - тога дана је администратор коморских имања Хабзбуршке монархије у Бачкој, Франц Јосиф де Редл, подписао уговор о насељавању коморске пусте Велики Крстур, и дао га је Михајлу Мункачију, из села Червеново у жупанији Берег, да доведе 200 русинских гркокатоличких породица из горњих жупанија Угарске, ради насељавања на поменутој пустари. Иако постоје званични докази из 1746. год. о боравку већег броја русинских породица у Бачкој, управо недалеко од Крстура, 17. јануар 1751. године је био официјелни почетак данашњег Руског Крстура - најстаријег, највећег и најпознатијег места Русина у Војводини и Србији и стога је овај датум изабран за национални празник Русина. После претходних широких консултација русинске заједнице, Одлука о утврђивању тог датума као националног празника, донета је на седници Националног савета русинске националне заједнице у Србији - 14. априла 2007. године, заједно са одлуком о националним симболима Русина у Србији.
Русини су се доселили из тзв.
'' Хорњице '' – горње земље, односно из североисточних жупанија тадашње Угарске, које се данас налазе у источној Словачкој, Закарпатској Украјини и Мађарској. Одмах по насељењу Крстура, 1763. године Русини се досељавају у Куцуру, и временом постају бројнија заједница.
Званично, у Шид се Русини досељавају 1803. године, а током XIX века насељавају се у Беркасову, Бачинцим аи Бикић Долу. После Првог светског рата, на Великој народној скупштини о присаједињењу Војводине Србији, 1918. године, учествовао је чак 21 представник русинске заједнице. Данас, Русини живе у Новом Саду, Ђурђеву, Новом Орахову, Кули, Врбасу, Суботици, Госпођинцима, Сремској Митровици, Жабљу, Бачкој Тополи, Београду.
Русини себе зову '' Руснаци '', а свој језик зову '' руски језик '' и од увек пишу ћирилицом. По историјском преклу, Русини су Источни Словени, у средњем веку Русинима је називано становништво тадашње Кијевске Русије, односно касније становништво
Галицијско – волинске кнежевине, која је била прва и права русинска држава.
Галицијско – волинска кнежевина је настала 1084. године, када је династија Ростиславича одцепила западни део од Кијевске Русије, 1199. године припаја Волинску област, а кнез Данило се 1253. године крунисао за краља, иако се ова титула није одржала међу његовим наследницима. Галицијско – волинска кнежевина је била моћна држава у том делу Европе, а о њој су писали и западни хроничари. Ова држава је наставила традицију и државност Кијевске Русије, након што је Кијев пао под Татаре 1240. године. Народ који је живео у тој држави задржао је своје право име – Русини, до данашњег дана. Наша држава – Галицијско – волинска кнежевина се 1340. године ујединила са Литвом, а заједно са Литванијом улази у састав Пољске, тако да се у потпуности губи наша државност, али традиција државности се у нашем народу задржала до данас.
КПД '' Ђура Киш '', као што је и опредељено нашим Статутом, у 2007. години започело је проширење своје делатности и на друга наша места у шидској општини, које се одвија на различите начине, преко укључивања људи из свих наших места у секције у Шиду и преко формирања секција и група у нашим местима. Тако смо се на састанку са родитељима
12. септембра 2007. године договорили о формирању фолклорне групе Бикић,
прве пробе су почеле 17. септембра 2007. године, у рад се укључило 20-торо деце, а велику подршку су дали родитељи и други мештани Бикића, посебно
Мајхер Жарка која је сашила један део ношњи. Поред ње, ношње су шиле
Веруна Нађ из Бачинаца и Верица Југас из Шида. Фолклорну групу Бикић води
Наташа Цирба.
Русински језик, да га назовемо тако, је '' есперанто '' за све словенске језике, посебно за источно и западно словенске језике. Ко зна русински језик, без проблема може разумети словачки, украјински и пољски језик. Језик Русина у Војводини је службено кодификован 1923. године '' Граматиком бачко – русинског говора '',
др Гаврила Костељника, једног од најобразованијих и најпознатијих војвођанских Русина, свештеника, доктора филозофије, универзитетског професора и књижевника, који је живот провео у Лавову, у западној Украјини. Русински језик је у званичној употреби у АП Војводини и општини Шид.
По вери, Русини су
гркокатолици – за свог духовног поглавара признајемо папу, а негујемо источни обред, црквено – словенске књиге и обичаје. Прва парохија је основана у Крстуру 1751. године, а 1777. године основана не гркотаоличка епархија са седиштем у Крижевцима. Данас припада Апостолском егзархату за гркокатолике у Србији и Црној Гори, који је формиран 2004. године, са седиштем у Руском Крстуру, и административним седиштем у Новом Саду. На челу егзархата је владика кир Георгије Ђуђар. У општини Шид је прва парохија основана 1803. године у Шиду, а потом у Бачинцима и Беркасову. Бикић има зркву, али нема парохију, јер је филијала парохије Беркасово. У Шиду је кирбај на Преображење, у Беркасову на СВ. Архангела Михајла, у Бикићу на Успеније Пресвете Богородице, а у Бачинцима на Св. Луку.
Русини се могу похвалити да међу нама нема неписмених, а 10 % популације има високо образовање. Прва школа на русинском језику основана је 1753. године у Руском Крстуру, а данас се на русинском језику одржавају часови од забавишта од факултета – Катедра за русински језик. У Руском Крстуру ради и једина гимназија на русинском језику '' Петро Кузмјак ''. У општини Шид настава русинског језика се изучава факултативно са елементима националне културе,а наставу држи учитељица Златка Сивч Здравич.
Русини су институционално добро организовани. Од 2002. године ради и Национални савет Русина, који активно ради на остваривању права наше заједнице, а председник је Славко Орос. У свим нашим местима раде културно – уметничка друштва, а посебно у области културе, просвете и русинског језика раде Друштво за русински језик, књижевност и културу, које има подружницу у Шиду и секције у Бачинцима и Бикићу, Матица Русинска, и Савез Русина и Украјинаца. Од новина имамо '' Руско слово '', а у Шиду од децембра 2007. године имамо и први билтен на русинском језику у општини Шид – Билтен КПД '' Ђура Киш ''.
Национални симболи Русина у Србији утврђени су одлуком Националног савета Русина. Грб симболизује Русине, зато што је медвед древни словенски симбол Карпата, а леви део грба са плаом и златно – жутом бојом симболизује Закарпатску област, пошто су ове боје и симбло Рјуриковича, прве русинске династије у Кијеву. Овај грб је стављен на српску заставу и тако симболизује везу Русина у Војводини са земљом у којој живе, и то је застава Русина у Србији.
